Sadrži mnogo kalorija, masti, šećera i soli, niske je hranljive vrednosti, izuzetno je primamljiva i tako neodoljivo ukusna da jednostavno ne želimo da prestanemo da jedemo — čak i ako nismo gladni! Preukusna hrana nas tera da uvek želimo još, što može dovesti do prejedanja i povećanog rizika od prekomerne težine i povezanih zdravstvenih problema.

Neodoljiva hiperukusna hrane

Neodoljiva priroda hiperpalatabilne hrane dolazi od ljudski napravljenih fuzija tri specifična sastojka koji izazivaju ukus: masti, šećera i soli, obično zajedno sa jednostavnim ugljenim hidratima. Hiperpalatabilna hrana mami nas na mnogo načina – kako izgleda, kako miriše i kako ima ukus, izazivajući žudnje koje mogu biti teške za odoljeti. Zamislite miris vašeg omiljenog kolača dok se peče, ili uličnu tezgu koja prodaje hrenovke ili kandirane orahe – sama pomisao je dovoljna da vam navuče vodu na usta!

Primeri hiperukusne hrane:

• Mast i šećer: kolači, krofne, keksići

• So i mast: burgeri, viršle, pica, pomfrit

Preukusna hrana nas tera da jedemo isključivo iz užitka, a ne iz gladi, što je poznato kao hedonistička ishrana. Mozak nam inače govori kada smo gladni (kada nam je potrebna energija) i kada smo siti (uneli smo dovoljno energije). Ali, kod hiperukusne hrane naš mozak se fokusira isključivo na užitak - tera nas da poželimo hranu, čak i ako nismo gladni, i ne podseća nas da prestanemo sa jelom, čak i ako smo siti.

Problem s hiperukusnom hranom je u tome što je energetski bogata, što znači da sadrži puno kalorija, ali malo hranjivih sastojaka. Takođe je relativno jeftina, dostupna u izobilju, brzo spremna i time praktična. Spojte to sa zadovoljstvom koje imamo kada ih konzumiramo i dobićete savršenu oluju. Kada se redovino okrećemo hiperukusnoj hrani, ne samo da ne unosimo dovoljno proteina, prehrambenih vlakana i vitamina i minerala, nego riskiramo prejedanje i unos više kalorija nego što je našem telu potrebno – hiperukusna hrana povezana je s gojenjem i povezanim bolestima.

• Zasnivajte 80-90% svoje ishrane na hrani bogatoj hranjivim sastojcima kako biste nahranili svoje telo. A 10-20% ostavite za poslastice koje vam hrane dušu.
• Sami kuvajte svoje obroke kako biste bolje znali šta jedete.
• Neka vam postane navika da proveravate oznake hranjivih vrednosti kako biste bili svesni hranjivih sastojaka i kalorija koje ćete pojesti.
• Vodite računa o grupama sastojaka kao što su masnoća i so, masnoća i šećer, šećer i so – ključne kod hiperukusne hrane.
• Čuvajte se švedskih stolova! Želudac želi ono što oči vide, zato što je veća raznovrsnost hrane, to je veći rizik od prejedanja.
• Budite umereni u svemu!